x
This website is using cookies. More info That's Fine

Sta je aukcija?

Aukcija

 

Aukcija je javno nadmetanje kupaca i prodavaca oko cene i drugih uslova kupoprodaje robe.

Osnovna podela aukcija je prema broju jedinica koje se prodaju. Prema ovom kriterijumu razlikujemo aukcije na kojima se prodaje jedan predmet (single object auctions), aukcije na kojima se prodaje veći broj identičnih predmeta (multiple unit auctions) i aukcije na kojima se prodaje veći broj različitih predmeta (multiple object auctions) istovremeno ili sukcesivno.  

Četiri najčešće korišćene vrste aukcija na kojima se prodaje jedan predmet: Prva dva tipa su poznata kao otvorene aukcije (open auctions), jer se na njima licitanti javno nadmeću za predmet. Najčešće korišćena vrsta aukcije je engleska aukcija (English auction) na kojoj aukcionar započinje aukciju sa niskom cenom koju zatim postepeno povećava sve dok ne ostane jedan licitant koji je spreman da kupi predmet po toj ceni. Poslednji licitant koji ostane aktivan dobija predmet i plaća poslednju cenu koja je bila prihvatljiva njegovom konkurentu. Postoji još jedan tip engleske aukcije, poznat kao japanska aukcija na kojoj se cena postepeno povećava na elektronskom ekranu i licitant pritiskom na taster označava da je još uvek aktivan. Kad pusti taster, licitant napušta aukciju. Poslednji licitant koji ostane aktivan pobeđuje i plaća cenu po kojoj je pretposlednji licitant napustio aukciju. Drugi tip otvorene aukcije je holandska aukcija (Dutch auction) koja se koristi u Holandiji za prodaju cveća. Aukcionar započinje aukciju visokom cenom koju zatim postepeno snižava. Prvi licitant koji izrazi spremnost da kupi predmet po ceni koju je odredio aukcionar dobija predmet i plaća cenu koju je aukcionar odredio.  

Druge dve vrste aukcija su poznate kao aukcije u zatvorenoj formi (sealed-bid auctions), pošto licitanti podnose ponude u zapečaćenim kovertama. Na aukciji po najvišoj ceni (first-price auction), licitant koji dostavi najvišu ponudu dobija predmet i plaća iznos koji je ponudio. Na aukciji po drugoj najvišoj ceni (second-price auction), licitant koji je ponudio najviši iznos dobija predmet i plaća cenu koja je jednaka drugoj najvišoj ponudi.

Ukoliko se na aukcijama prodaje veći broj identičnih predmeta, ovi predmeti mogu da budu prodati istovremeno (simultaneous auctions) ili sekvencijalno (sequential auctions) kad se svaka jedinica prodaje na pojedinačnoj aukciji. U slučaju istovremene prodaje većeg broja predmeta najčešće se koriste aukcije u zatvorenoj formi: aukcija po jedinstvenoj ceni, diskriminatorna aukcija i Vikrijeva aukcija.

Na sekvencijalnim aukcijama identični predmeti se prodaju jedan po jedan na odvojenim aukcijama. Ove sekvencijalne aukcije mogu da budu po najvišoj ceni ili po drugoj najvišoj ceni.

Ukoliko se na aukcijama prodaje veći broj različitih predmeta, aukcionar može da prodaje ove predmete pojedinačno ili u paketu. Ukoliko se odluči za prodaju u paketu, aukcionar unapred određuje koje će jedinice sadržati koji paket. Pored ovoga, postoje i kombinatorne aukcije na kojima licitanti sami biraju pakete koje žele da kupe.

U teoriji aukcija se pretpostavlja da svaki licitant dodeljuje određenu vrednost (value) predmetu koji se prodaje na aukciji i ova vrednost predstavlja njegovu privatnu informaciju. Ova vrednost predstavlja maksimalan iznos koji je licitant spreman da plati za predmet. Svaki licitant određuje maksimalan iznos koji je spreman da ponudi za predmet (bid) koji se prodaje na aukciji.

U slučaju dobara privatne vrednosti, na aukciji po najvišoj ceni licitant podnosi ponudu koja je manja od njegove vrednosti da bi ostvario profit koji je jednak razlici njegove vrednosti i njegove ponude. Na holandskoj aukciji licitant podnosi ponudu na isti način kao na aukciji po najvišoj ceni, jer plaća cenu po kojoj se javio. Zato su aukcija po najvišoj ceni i holandska aukcija ekvivalentne u slučaju dobara privatne vrednosti. Na aukciji po drugoj najvišoj ceni licitant podnosi ponudu koja je jednaka njegovoj vrednosti, jer iznos koji plaća ne zavisi od njegove ponude. Na engleskoj aukciji licitant ostaje aktivan dok cena ne postane jednaka njegovoj vrednosti, a pobednik plaća cenu po kojoj je pretposlednji licitant napustio aukciju. Prema tome, engleska i aukcija po drugoj najvišoj ceni su ekvivalentne.

Teorija aukcija proučava u kojoj meri različite vrste aukcija dovode do ostvarenja dva osnovna cilja koja se postavljaju pred određenu aukciju. Prvi cilj je efikasnost, što znači da predmet treba da bude dodeljen licitantu koji ga najviše vrednuje. Drugi cilj je maksimiziranje prodavčevog očekivanog prihoda. Nekad su ova dva cilja usklađena, a nekad su konfliktni. U slučaju kad su ova dva cilja konfliktna, moguće je da određena aukcija omogući prodavcu da ostvari visok prihod, ali da alokacija bude neefikasna u smislu da predmet ne dobija licitant koji ga najviše vrednuje. Moguće je i da alokacija bude efikasna ali da prodavac ostvari nizak prihod od prodaje.

 

Prva asocijacija na pominjanje aukcije je prodaja antikviteta i umetničkih predmeta. Aukcijske kuće Christie’s i Sotheby’s vrše aukcijsku prodaju najvećeg broja ovih predmeta. Na aukcijama se prodaju i državna preduzeća. Ova praksa je bila naročito prisutna u bivšim socijalističkim državama. Takođe, državne obveznice se prodaju putem aukcija. Konačno, vlada i državne agencije raspisuju tendere i organizuju aukcije na kojima se nadmeću potencijalni ponuđači roba ili usluga. Na ovoj aukciji pobeđuje licitant koji ponudi najnižu cenu i zbog toga se ove aukcije nazivaju obrnute aukcije (reverse auctions).

Aukcije se u praksi koriste za prodaju prava na korišćenje frekvencija. Prve aukcije su organizovane početkom devedesetih godina prošlog veka i neke od njih su bile vrlo neuspešne zbog propusta u njihovoj organizaciji. Upravo zbog ovih neuspeha ekonomisti su razvijali složenije aukcije, tako da se poslednjih godina sve više koriste kombinatorne aukcije za prodaju prava na korišćenje frekvencija. Kod kombinatorne aukcije licitanti mogu da podnose ponude za bilo koji paket licenci. Određivanje pobedničke ponude na kombinatornoj aukciji je vrlo komplikovano, pa se pobedničke ponude određuju pomoću računara.  

Prve aukcijske kuće na Internetu osnovane su 1995. godine i od osnivanja doživljavaju veliku ekspanziju. Najveća aukcijska kuća na Internetu je eBay na kojoj se predmeti prodaju na aukciji sa unapred određenim vremenom trajanja koja je slična Vikrijevoj. Licitanti na eBay-u podnose najveći broj ponuda u poslednjih nekoliko minuta ili poslednjih nekoliko sekundi pre isteka vremena za trajanje aukcije, što je motivisalo teorijska i empirijska istraživanja koja su nastojala da objasne ovaj fenomen.

Aukcije se koriste i za prodaju prava na eksploataciju nafte i gasa. Ove aukcije predstavljaju klasičan primer aukcija sa međuzavisnim vrednovanjima, pa su teorijski istraživači koji su se bavili aukcijama sa međuzavisnim vrednovanjima imali u vidu fenomene koji se javljaju na aukcijama za pravo na eksploataciju nafte i gasa.

 

Najčuvenije aukcije za prodaju na veliko su:

·          Vuna – London od 1935. godine, Melburn, Sidnej, Njujork

·          Krzno – Petrovgrad od 1931. godine, London, Lajpcig

·          Kolonijalna roba – London, Amsterdam, Bremen

Najpoznatije aukcije za prodaju na malo su:

·           Hotel des ventes u Parizu

·           Doroteum u Beču

·           Sotheby u Londonu

 

 

 

 

 

 

 

Datum i vreme postovljeno Jan 30th 2019, 14:31:44

<< Back to news